Haljina za 800 dinara - nemoguće!

Zamislite svidi vam se neki komad odeće ali npr. nemate dovoljno novca da to priuštite. Ili ste recimo videli sliku neke haljine na internetu koja ne može kod nas da se kupi.
To se meni desilo kada sam razmišljala šta da obučem za apsolventsko veče. Znala sam da neću da se ucrnim kao 95% devojaka. Tražila sam nešto što je elegantno, neobično, praktično (da mogu komotno da sednem, ustanem, zaigram), primereno situaciji a opet da ističe figuru (nisam fan širokih haljina, karnera itd.). Naravno, pogađate, uske haljine bile su krajnje jednostavne, što se kaže "za svaki dan", svečanije haljine bile su preskupe i previše kič tako da sam bila prinuđena ili da idem gola, ili da se sama snađem.
Oduvek sam volela da šijem i krojim mada, pravo da vam kažem, nikad ni jednu zamisao nisam izvela do kraja, valjda nisam bila dovoljno motivisana. Sve bih nešto započela, pa ostavila, posle mi se to više ne bi ni svidelo tako da je većina ideja ostala napola skrojena. Ovaj put sam se vala zainatila i prvi put da sam zaista nosila nešto što sam sašila.
Koliko me je koštalo? Materijali (crni til; likra crna, šampanjac boja, narandžasto-roze) koštali su zajedno oko 800 din. Džabe.
Šila sam sama jer, prvo apsolventsko veče je bilo za dva dana i nisam imala vremena za krojača. I da sam imala vremena, postoji mogućnost da krojač ne shvati moju ideju (desavalo se ranije) tako da nisam htela da rizikujem. Uostalom, htela sam da dokažem sebi da je moguće bez ikakvog znanja o dizajniranju uspešno sašiti nešto. Pretpostavljate, ovo je bio najjači argument.
I tako krenuh. Nemam mnogo slika samog procesa šivenja jer sam, kao što rekoh, bila u blago rečeno panici da neću završiti haljinu.
Cela mudrost kod haljna (majica, suknji, šta god) poput ove, dakle koje su sastavljene iz više delova, jeste da u stvari od datih materijala sašijete jedan novi materijal, koji ćete posle skrojiti u haljinu/suknju/majicu.

Dobar deo sam šila na mašini, a sitni delovi koje nisam mogla na mašini šila sam na ruke (biće uskoro jedan post o najlakšem i najpouzdanijem načinu šivenja na ruke).

Prvo sam pomoću jedne haljine okvirno obeležila kroj za suknju i isekla par cm više.

Zatim sam pomoću čioda poravnala materijal i proštepala crnim koncem (uvek štepajte koncem u kontrastnoj boji). Ovo je najduži proces, ili najnaporniji, jer morate nekoliko puta da probate da vidite gde je široko/usko, i stalo da prepravljate. Kada vam suknja bude stajala onako kako želite, pažljivo je skinute (da se ne opara štep) i sašijte.

Šivenje topa nisam uslikala jer avaj tad sam baš bila u haosu. U principu, slična je procedura - po ugledu na neku majicu koja vam dobro stoji isecite materijal, pomoću čioda i štepanja napravite savršen kroj i sašijte. Najgori deo je prišivanje rukava, znači katrastrofa. Ali preživela sam nekako.
Evo kako izgleda gotovo:

Na rubove sam umesto porubnog šava prišila traku, tako da je ispalo zanimljivije a i ne vidi se šav jej :D

A evo i kako stoji:

Kao što pretpostavljate, apsolvenstko veče je bilo krajem juna ali avaj tek sam sad našla vremena da o tome pišem. Better late than never.
Eto, možete izgledati fantastično (mnogi su pohvalili moj izgled to veče) za manje od 1000 dinara (da da). Cipele su iz Novecenta, oko 3000 sam ih platila, pisah već o njima ovde. Prstenje - komad do 100 do 200 din, neka mala prodavnica na Bulevaru.
Ko nema u novčaniku ima u kreativnosti!