DIY espadrile sa bodljama za 400 dinara?!

Kao što verovatno znate, espadrile su sada hit. Nisam neki ljubitelj, nekako noga izgleda u njima ko zgažena kifla, a i nisu bile nešto povoljne (2000-3000 din).

Onda sam naletela na sniženje u Novecentu (tamo stalno ima sniženja koja traju dan-dva pa ko ima sreće), i espadrile su bile 390 dinara. Reko šta fali da kupim, da imam za promenu.

Bilo je raznih boja (crne, crvene, pink, teget, bele, bež). Dvoumila sam se između crnih i crvenih al crne su nekako izgledale penzionerski tako da sam kupila crvene.

slika preuzeta sa interneta

Na putu do kuće mi je sinula ideja da ih nekako oplemenim - setila sam se da imam neki brus sa bodljama koji sam obukla nikad pa reko aj da iskoristim. Kupila sam lak za nokte u istoj nijansi (Don Juan One Coat lak br. 232, inače prelepa nijansa maline želim takav karmin!!), cena oko 150 dinara. Ofarbala sam bodlje, tj. nalakirala ih (bodlje su bile zlatne pa sam ih ovlaš prebrisala acetonom da ostane srebrno ispod kako bi boja laka bila što vernija; ako previše trljate acetonom ostaće crna plastika i onda sranje) i to u dva sloja (prvi sloj se sušio oko 3 sata, posle drugi sloj koji se sušio duže) i onda sam se bacila na šivenje!

Bodlje sam ušila. Postoje bodlje koje se nakače na materijal, kao nitne, s tim što to mora da vam uradi neko ko ima tu mašinu (uglavnom prodavnice pozamanterije) i cena je 40din. po bodlji što i nije nešto povoljno, tako da sam ih ušila.

Evo kako je to izgledalo:

A evo kako sam ih ja nosila:

Ova fora sa nitnama je jako zgodna ako hoćete da obuću/odeću/torbu učinite zanimljivijim i atraktivnijim. Još je zgodnije što pomoću laka za nokte možete bodlje (ili bilo kakave druge nitne) da ofarbate u koju god želite boju a ne da bacate pare na bodlje u boji koje su preskupe, ako ih uopšte i nađete. Možete da stavite na patike, torbu, jaknu, džemper, majicu, štikle ma svuda!

TITANIA crna farba za trepavice

Se vidi neka razlika uopšte?
To sam se i ja pitala kad sam je kupila prošle godine i prvi put probala sama da ofarbam trepavice. Pre toga sam dva puta išla u salon i bila sam zadovoljna, boja je bila onako plavetno crna.
U međuvremenu naleteh na ovu Titania farbu, bila je oko 400 din u Merkatoru pa reko aj da probam.
Uvek pročitajte uputstvo mada nije neka mudrost - imate bočicu neke tečnosti koja se nanosi štapićem za uši na čiste trepavice, zatim sačekate 2-3 minuta i onda četkicom koju dobijete (izgleda kao četkica od maskare) nanesete gel koji se dobije u tubici. Sačekate i to i, kako tamo piše - gotovooo.

Ja sam očigledno prošli put nešto zeznula, jer boja nije bila baš intenzivna. Mislim da je fora da se prvo dobro očiste trepavice (ja malo operem sapunom, pazite samo da vam ne uđe u oko a i ako uđe malo ništa strašno), zatim da se dobro natope trepavice tom tečnošću koja je kao neka baza pretpostavljam. E sad, tu je caka da tu tečnost ne držite minut dva, ko što kaže Sinan Sakić već malo duže. Posle onaj gel lepo razmažite i ne ispirajte oči narednih par sati, nek se lepo upije i osuši.
Pre farbanja štapićem za uši pažljivo nanesite malo kreme ispod donjih trepavica i iznad gornjih da se ne usvinjite ko ja što sam jer očigledno nisam lepo nanela kremu. Ako se i uflekate, boja će biti neka svetlo smeđa tako da malo pokrijete korektorom i biće ok (nestaće fleke za dan dva).
Ja prvo mažem jedno oko pa drugo jer sećam se u salonu da su mi oči bile zatvorene dok su mi farbali trepavice. Ipak, bolje tako nego da vam ta tečnost sa štapića kapne u oko.

E sad, što se boje tiče. Ja sam prvo mislila da sam greškom kupila braon farbu, ali sad vidim da je ona ipak crna. Moje trepavice su relativno svetle (nešto sivkasto-plavo), naročito pri vrhu koji se jelte i ne vidi, osim kad stavim maskaru. Evo slika pre i posle:

Slika pre farbanja  -trepavice izgledaju kratke, jer vrh se ni ne vidi!

Slika posle farbanja - vrh je obojen, boja veoma intenzivna ali ima je. Jej.

Tamo piše da se može ponoviti farbanje ako boja nije dovoljno intenzivna, što ću i uraditi sutra ili večeras pa postavljam slike da uporedimo! Za sad ispada kao da imam jedan tanak sloj maskare koja definiše trepavice.

Haljina za 800 dinara - nemoguće!

Zamislite svidi vam se neki komad odeće ali npr. nemate dovoljno novca da to priuštite. Ili ste recimo videli sliku neke haljine na internetu koja ne može kod nas da se kupi.
To se meni desilo kada sam razmišljala šta da obučem za apsolventsko veče. Znala sam da neću da se ucrnim kao 95% devojaka. Tražila sam nešto što je elegantno, neobično, praktično (da mogu komotno da sednem, ustanem, zaigram), primereno situaciji a opet da ističe figuru (nisam fan širokih haljina, karnera itd.). Naravno, pogađate, uske haljine bile su krajnje jednostavne, što se kaže "za svaki dan", svečanije haljine bile su preskupe i previše kič tako da sam bila prinuđena ili da idem gola, ili da se sama snađem.
Oduvek sam volela da šijem i krojim mada, pravo da vam kažem, nikad ni jednu zamisao nisam izvela do kraja, valjda nisam bila dovoljno motivisana. Sve bih nešto započela, pa ostavila, posle mi se to više ne bi ni svidelo tako da je većina ideja ostala napola skrojena. Ovaj put sam se vala zainatila i prvi put da sam zaista nosila nešto što sam sašila.
Koliko me je koštalo? Materijali (crni til; likra crna, šampanjac boja, narandžasto-roze) koštali su zajedno oko 800 din. Džabe.
Šila sam sama jer, prvo apsolventsko veče je bilo za dva dana i nisam imala vremena za krojača. I da sam imala vremena, postoji mogućnost da krojač ne shvati moju ideju (desavalo se ranije) tako da nisam htela da rizikujem. Uostalom, htela sam da dokažem sebi da je moguće bez ikakvog znanja o dizajniranju uspešno sašiti nešto. Pretpostavljate, ovo je bio najjači argument.
I tako krenuh. Nemam mnogo slika samog procesa šivenja jer sam, kao što rekoh, bila u blago rečeno panici da neću završiti haljinu.
Cela mudrost kod haljna (majica, suknji, šta god) poput ove, dakle koje su sastavljene iz više delova, jeste da u stvari od datih materijala sašijete jedan novi materijal, koji ćete posle skrojiti u haljinu/suknju/majicu.

Dobar deo sam šila na mašini, a sitni delovi koje nisam mogla na mašini šila sam na ruke (biće uskoro jedan post o najlakšem i najpouzdanijem načinu šivenja na ruke).

Prvo sam pomoću jedne haljine okvirno obeležila kroj za suknju i isekla par cm više.

Zatim sam pomoću čioda poravnala materijal i proštepala crnim koncem (uvek štepajte koncem u kontrastnoj boji). Ovo je najduži proces, ili najnaporniji, jer morate nekoliko puta da probate da vidite gde je široko/usko, i stalo da prepravljate. Kada vam suknja bude stajala onako kako želite, pažljivo je skinute (da se ne opara štep) i sašijte.

Šivenje topa nisam uslikala jer avaj tad sam baš bila u haosu. U principu, slična je procedura - po ugledu na neku majicu koja vam dobro stoji isecite materijal, pomoću čioda i štepanja napravite savršen kroj i sašijte. Najgori deo je prišivanje rukava, znači katrastrofa. Ali preživela sam nekako.
Evo kako izgleda gotovo:

Na rubove sam umesto porubnog šava prišila traku, tako da je ispalo zanimljivije a i ne vidi se šav jej :D

A evo i kako stoji:

Kao što pretpostavljate, apsolvenstko veče je bilo krajem juna ali avaj tek sam sad našla vremena da o tome pišem. Better late than never.
Eto, možete izgledati fantastično (mnogi su pohvalili moj izgled to veče) za manje od 1000 dinara (da da). Cipele su iz Novecenta, oko 3000 sam ih platila, pisah već o njima ovde. Prstenje - komad do 100 do 200 din, neka mala prodavnica na Bulevaru.
Ko nema u novčaniku ima u kreativnosti!